Stvarnost Novoga – Skriveni Zakoni Sudbine
vreme:
12.jun 2006. , 19:00h (Ponedeljak)
mesto:
Dom Kulture Studentski Grad, mala sala
opis:
Forum:
Alternativna znanja
STVARNOST NOVOGA – SKRIVENI ZAKONI SUDBINE
Govore: Spasoje Vlajić i
Živojin Todorović
ulaz slobodan
p.s. ako vam prezime Vlajić odzvanja... Da... to je Sinišin otac... dakle: vredi čuti!
posted by Chupa @ 3:17 PM
3 comments
3 Comments:
Evo, i ja da se oglasim...
Ovo će, siguran sam, biti jako zanimljivo. Ne toliko zbog Vlajića (zašto, objasniću nešto kasnije), koliko zbog učestvovanja spomenutog Živojina Todorovića. Ne znam, zbog nedostatka kakve titule ispred imena dotičnog, da li je u pitanju prof. dr Živojin Todorović, sa odseka za atomsku i subatomsku fiziku Instituta za fiziku (nadam se da sma dobro upamtio...). Naravno, svako ko se iole razume u gorenavedenu oblast ili je na neki drugi, neposredniji način, ipak upoznat sa tematikom iste, zna koliko je atomska i subatomska fizika zanimljiva oblast. Srećom, imao sam prilike dr Todorovića gledati na TVu, pre izvesnog vremena i dosta zanimljiv govornik, moram priznati. Dobrodržeći dekica. :) Te mi je to, na neki način, garancija da će priča biti većim delom naučno potkovana najsvežijim poduhvatima na tom polju, jer znajući najnovije tendencije Vlajićevog istraživačkog rada (a i o tome nešto kasnije... i to samo ukratko, te sve one koji su očekivali neko moje pisanije ću morati da razočaram i da ih zamolim da se sami informišu! :) ) to bi bilo teško za očekivati... S druge strane... poznavajući Vlajića i njegov rad... a oblast na koju stavlja akcenat... plašim se da će njegov uticaj na dr Todorovića možda biti prevelik te će se ona eventualna naučna baziranost njegovog izlaganja, raspršiti u Vlajićevim ezoterijskim, a la teorija zavere, fjordovima uma. Jer, verujem da je Vlajić organizator i domaćin, te će on imati glavnu i presudnu reč oko realizacije i plana izlaganja, kao i same tematike foruma. No, ipak ne znam do koje mere je dr Todorović u toj priči i koja bi njegova uloga trebala biti na predavanju...
Što se Vlajića tiče... ne bih želeo da neko pomisli kako nipodaštavam njegov rad i trud (naprotiv!), ali smatram da je u poslednjim radovima kao i u nekoliko poslednjih pojavljivanja na malim ekranima naših TV prijemnika, ipak previše pošao putem neproverenih činjenica koje su, ma koliko pojedinci želeli da ih predstave drugačije i etiketiraju za (gotovo) aksiome, i dalje deo spekulacija teoretičara zavere. Makar ja doživljavam njegov rad na takav način, u poslednjih godinu dana, ako ne i nešto jače... A loš ukus u ustima mi je ostavio i sam susret sa gosn Vlajićem na Sajmu knjiga u Domu sindikata pre godinu-dve... zainteresovan za njegov rad ali i nabavku njegovih knjiga, bio sam vidno ushićen i ozaren što Vlajića ugledah za jednim štandom... to mi je dalo priliku da sa njim prozborim koju reč i izađem, na taj način, iz anonimnosti mora ljubitelja njegovog dela :)) Međutim, na samu spomen zainteresovanosti za njegove knjige (koje su preskupe!), pokušavao je na sve načine da mi ih proda... hmmm... Preterujem? Možda. Ali, nije mi se dopalo. Gde su tu borba i duh pravog teoretičara zavere?! :) Valjda je cilj da istina izađe na svetlost dana, a ne da pojedinac profitira od te istine! Borite li se za čovečanstvo, teoretičari moji?!?! Ili za svoj džep?! A?!
No, treba posetiti dešavanje i nakon toga, izneti utiske i diskutovati, jer... to možda i nije taj dr Todorović na koga ja mislim... :)))
p.s. za one koji bi probali... pokušao sam da i preko Siniše Vlajića dođem do knjiga, po nekom specijalnom studentskom popustu, ali... nije mi uspelo... ;)
jel neko posetio predavanje?
moze koji komentar?
Evo izveštaja, za sve nestrpljive... ;)
Dođosmo, videsmo, smejasmo se - bio bi najkraći mogući opis te večeri. Prvo, pogrešio sam misleći da je u pitanju dr Todorović koga sam naveo u svom prvom komentaru. Jeste da je bilo gotovo za nepoverovati da bi Baja Vlaja (kako gosn Vlajića zovu samo prijatelji, kako smo to veče saznali) na svoju prezentaciju doveo dr Todorovića, kojeg sam ja imao na umu, ali opet... povukao sam paralele između njihovog rada i tu negde video poklapanja, video onu iskru u tami koja je naslućivala da bi se znanje jednog moglo poklopiti sa znanjem drugog, dajući na taj način, kroz neku vrstu simbioze, sinergiju... :) Ali, eto, prevarih se. To NIJE bio dr Todorović sa Instituta za fiziku, već sa nekog drugog "instituta", daleko bližem omasovljenom življu... no, na njega ću se vratiti kasnije.
Elem, priču je uvek najbolje početi od samog početka... nadam se, čitaoče :), da ti neće biti dosadna, jer ispričana u celosti, priča tek tada dobija svoj Smisao... polako ću graditi sliku dešavanja, jer smatram da je od velike važnosti shvatiti kakvim se sve nedaćama izlažemo ne bismo li održali ovaj blog... ;)
Toga dana, odnosno popodneva, kao da su se sve sile Tame udružile ne bi li sprečile naš dolazak na predavanje gosn Vlajića. Prevoz je bio nikad očajniji, čekalo se i po četrdeset minuta... Nesnosna gužva kao da je opravdavala, a kako će se to kasnije i potvrditi, onu narodnu o jutru i danu i njihovoj uzročno-posledičnoj vezi... "Bio je to znak", čujem kako sada neko viče u masi (ili je to bio glas iz moje podsvesti, ne znam... ali bio je Glas...). Možda i jeste... ali znak čega? Da nam je GSP u raspadu?! Pa naznaka toga ima od kako je sveta i veka... Ne trebaš biti mudrac da bi to prokljuvio... "E... ne zezaj... znaš ti dobro na šta mislim!!!" Ne znam, najiskrenije... o čemu je reč?
Iskobeljah se nekako iz tog prevoza i nakon nalaženja sa Chupom, krenusmo put nove nade, da ćemo stići na vreme... Došavši, gosn Vlajić se sasvim mirno i dostojanstveno, kako i priliči gospodinu njegovog renomea, šetao ispred sale, puneći pluća svežim vazduhom... A taj isti vazduh, koji je svojom svežinom okrepljivao Vlajića, nama je budio sumnju... kao da se osećalo... da se ni ove večeri planovi neće ispuniti na način kako je sve bilo zamišljeno... odmah je bilo jasno da će veče početi sa zakašnjenjem... problem je bio, a gde drugde nego u tehnologiji... biće da su se neke opasne sile okrenule protivU svega pravoslavnog i te večeri i pokušale da spreče proboj Istine i Buđenje mase... samo neuvežbano oko nevinog posmatrača, klasičnog konzumenta svega što mu se servira preko medija i koji život doživljava u onoj jednoj dimenziji putem koje je i percipira, to ne bi primetio... čak se i u samoj sali osećala teskoba zbog onoga što je trebalo da usledi... ili je to bilo prouzrokovano neuključenom klimom, koja je prosto vapila, molila, da bude uključena i time korisna za društvo. Masa se komešala, pokušavajući, kroz šapat, da nasluti ko je krivac što predavanje kasni... oni najodvažniji, verujem, videli su u tome prepoznatljiv "ručni rad" zavere svetskih razmera, koja je pustila svoje vrludave pipke u sve pore društva. Tu i tamo, mogli su se videti ljudi iz senke... da, da, znaju Oni koji su... i mi smo videli te ljude iz senke... kako izlaze pa ponovo ulaze u senku prostorije u kojoj se nalazila sva ona mašinerija i mehanizacija koja je trebala da pokrene tehnologiju koja je odbijala da radi... svojski su se trudili, zabavljajući pritom masu vrcavim komentarima, koja je počela da gubi strpljenje...
I gle Čuda! Sve je proradilo. Jedno za drugim, proradili su i notebook i projektor i mikrofon... Pobedili smo i ovoga puta. Šestica nije bilo na vidiku, masa je odahnula. Buđenje je moglo da počne... jer proradila je i klima, donoseći svežinu u prostoriju, potiskujući ustajali vazduh napolje, otvarajući nam usnule oči.
Vlajić je počeo svoju priču, karakterističnim tonom i bojom glasa. Sve je bilo uigrano, znao se tačan red svih stvari koje je trebalo izložiti, na šta je trebalo skrenuti pažnju.
Publika je bila vrlo šarenolika - bilo je tu i sredovečnih dama u potrazi za iskupljenjem svojih greha iz prošlosti, sada stavljenih u službu čovečanstva koje, prema rečima gosn Vlajića, bije odlučujuću bitku protiv Antihrista; a bilo je i mladeži... neki su su se tu zatekli sklanjajući se od kiše koja je u međuvremenu počela da pada... drugi, opet, su došli kako bi videli na koji način mogu da pomognu, da pokupe informacije koje će im pomoći u traženju smisla svojih života... Bilo je zaista svakakvih likova. Gde smo mi bili u toj priči... pa... slobodno nas smestite bilo gde, u neku postojeću grupaciju ili neku koju ćete vi osmisliti. A mi ćemo se, kao i uvek, dočekati na noge. :)
A bilo je tu i Svetlosnih bića, Predodređenih koji nose Poruku. Svojom su se pojavom izdvajali iz društva, kako je to naglasio gosn Vlajić. A mi smo mislili da su se izdvojili jer su zakasnili na predavanje, te nije bilo mesta za sesti međ' masom, pa su morali pronaći stolicu i sesti skroz pozadi. Racio nam nije ni te večeri dao mira.
Vlajić je pričao svoju standardnu priču, kako sam to već rekao. Spokojstvo, mir, boje, rat, hemisfere, Antihrist, 666, frekvencije, um, misao, talas, uticaji, sinhronicitet... svega je bilo, a opet ničeg novog što se ili ne može čuti na njegovim predavanjima ili ne može pročitati u njegovim knjigama.
A onda iznenađenje večeri... predstavio je dr Todorovića, pesnika, pisca, slikara, vajara, barjaktara Odreda protiv čudov... ovaj, svetske zavere :) ... a on nije bio *onaj* Todorović o kome pričah... svejedno, izašao je i stao pred nas i... ponovo su nastali problemi. Tražio je "govornicu"... ma znate onaj stalak, gde imate mesta da oslonite ruke dok se obraćate masi, ali i mesta da ostavite papire na kojima ste spremili svoj govor... kao u Skupštini... no, sve se to brzo završilo, opet su oni ljudi iz senke intervenisali i doneli mu sve što je tražio, i počeo je da priča svoju priču... i nastao je Haos! Ne bih da vređam ili nipodaštavam bilo koga (jer sam poslednji koji na to ima pravo!), ali ono je bilo zaista smešno. Čovek je pričao o svemu i svačemu, otpočeo mnogo priča na mnogo tema, ali nijednu nije završio... spomenuo mnogo šta, a da pritom nije objasnio mesto svega toga u kontekstu teme te večeri. Jednostavno, samo je nabacivao termine, otpočinjao priče i rečenice... ko veli, što više spomenem, zapanjiću prostu masu, biću Mag... uporedo sa tom njegovom pričom, koja je već izazvala stidljiv smeh u poslednjim redovima sale, na platnu su se smenjivale njegove slike... čovek je definitivno multitalenat, ali... šta to vredi, ukoliko ne možeš svoju priču da prilagodiš publici kojoj se obraćaš, ako nemaš pristup, ako nemaš koncept, ako nemaš svoju priču kojom ćeš sve lepo da povežeš u celinu i na taj način svoje ideje približiti drugoj strani? I sada zamislite scenu - on priča neku priču, spominje i veštačku inteligenciju, duhovna proviđenja, servere, zavere, digitalne medije, ne dovršava gotovo nikad rečenice ni misli, a paralelno s tim uspeva da prokomentariše i slike koje nevešta ruka nekoga iz senke vrti pritiskajući PageDown na način koji Todoroviću nije dozvoljavao duže zadržavanje i komentarisanje! Prava papazjanija od priče! A poslednji redovi se već guše u preglasnom i pomalo neprijatnom i bezobraznom smehu... Todorović priča, osmehuje se i on, poslednji redovi se valjaju po podu od smeha, masi popušta koncentracija i... predavanje je izgubilo poentu. Ili možda nije, jer se masa ipak probudila?! :)
I to je to... kao da celo predavanje nije imalo neki koncept koji se trebao ispoštovati... sve je poprimilo karakteristike kafanske rasprave, koja se vodi u zadimljenoj, alkoholnim i isparenjima tela ispunjenoj prostoriji, u kojoj alkoholom omamljena kakofonična masa dopušta da joj život pobegne ispred nosa... koja je bila svrha dovoditi Todorovića, koga je Vlajić nahvalio kako razmišlja u 4 dimenzije i kome se on lično divi, ne znam... doduše, sve bi i imalo smisla, da je postojao neki dogovor, neki koncept... nakon predavanja, koje je probilo sve termine, usledila je, već standardna, javna rasprava i postavljanje pitanja... Vlajić, makar za nekolicinu nas, nije uspeo da ubedi svojom pričom i stavovima. Vide se tu ostaci dogmatskog razmišljanja, arhaičnih pogleda na svet iz vremena kada se čovek plašio vatre. A to ne kažem na osnovu samo ovoga predavanja, no na osnovu pročitanih nekoliko njegovih knjiga. Jednostavno, priča mi je bušna. Teoretisanjem u apstraktnoj ravni možeš ubediti samo neprosvećenog. A takvih je, nažalost, dosta. Ujedno, za mene lično, svoj je autoritet uspeo ozbiljno da ugrozi navodeći kako je on reinkarnacija Tesle... i za tu tvrdnju nudeći irelevantan događaj koji se, eto, slučajno poklapa sa nekim događajem iz Teslinog života... a da je pritom, kada se ozbiljno uzmu u analizu ta dva događaja, gotovo nemoguće povući neke ozbiljnije paralele! Lično smatram da su to prve naznake fanatizma... koji uništava onaj pravi, pragmatični istraživački duh, a um hrani dogmama i projekcijama...
Na kraju, izvojevah i dva DVDa Todorovićevih materijala... pogledao ih nisam, ali će Chupa da ih iskomentariše... nadam se! :)
Post a Comment
<< Home